User's Tags

Сватослав Щиголь 's Дописи

Візи легалізація: 2статті
  • 09 Серп 2019
    Tento článek je překladem z ukrajinštiny, originál najdete zde. Předmluva překladatele: Příspěvky na serveru UAPORTAL.CZ, jenž je určen Ukrajincům dlouhodobě žijícím v ČR, jsou zpravidla publikovány jen v ukrajinštině, tentokrát si však situace zaslouží výjimku. Problém, který tato publikace řeší, totiž není jen ukrajinský, participují na něm i veřejné instituce České republiky, které mají řadu nástrojů a možností k tomu, aby mohly situaci příznivě ovlivnit, nicméně z dosud nepochopitelného důvodu nekonají. Logicky se nabízí podezření, zda to není tak, že dotčeným českým úřadům, popř. konkrétním osobám vzniklá situace vlastně vyhovuje. Účelem uveřejnění překladu je vzbudit pozornost české společnosti a v neposlední řadě si vyžádat vyjádření úřadů, především Policie ČR a Ministerstva zahraničí. Je deset ráno. Před Generálním konzulátem České republiky ve Lvově postává několik desítek lidí. Téměř každý z nich drží v rukou složku s papíry a číslo, sleduje údaje na tabuli nad vchodem a čeká na své číslo. Tyto můžeme považovat za klikaře, jsou totiž už přihlášeni na webových stránkách konzulátu a dnes podají doklady na udělení pracovního víza. Vytočím číslo a ptám se. „Za vyřízení celého souboru dokladů účtujeme 800 eur“, vysvětluje ženský hlas, „za zápis pak tisíc eur. Můžeme se pokusit stihnout zápis na přespříští měsíc“. Na žádost UAPORTAL.CZ provedly texty.org.ua vyšetřování a zpracovaly příspěvek. Autor: Serhij Prusak, publikováno společně s texty.org.ua – Média pro chytré. PŘED VELVYSLANECTVÍM „Česko má zájem o zaměstnance z Ukrajiny“... „V Česku byla zvýšena kvóta na zaměstnávání Ukrajinců“... Podobné titulky v poslední době povzbuzují ty, kdo si chce vydělat, pozvednout své příjmy a ekonomiku a zároveň přispět do státního rozpočtu České republiky (platili by tu přece daně), splnit si tuto touhu se však nepodaří zdaleka všem. Snad největší překážkou na této cestě je řízení o udělení víza, přesněji řečeno zápis k návštěvě konzulátu. Většina lidí před velvyslanectvím se rozdělila do skupinek, něco spolu řeší. Přistoupím ke třem ženám a ptám se, jak se jim podařilo zapsat. „Dovezli nám už hotové doklady s registrací“, neochotně odpovídá jedna z nich. – A kolik to stálo? – Nemůžu vám k tomu nic říct. Zeptejte se tamhletoho mladíka ve světlém tričku... Zamířím ke skupince, kam mě nasměrovala žena, o něčem se tu živě diskutuje, prohlížejí se listiny. Oslovím muže, který podle všeho radí ostatním. Prosím poradit, jak si mohu domluvit schůzku na konzulátě kvůli udělení dvouleté zaměstnanecké karty. „Je to velmi těžké“, reaguje muž, „zápis začíná v 10 hodin ráno určeného dne a maximálně do 10 minut je po všem. S tím, že za měsíc konzulát přijme jen 45 žádostí, zatímco zájemců je podstatně víc. Minimální cena této služby je tedy 1200 eur, já vám však pomoct nemůžu, zkuste hledat jinde“. Někdo z přítomných mi podstrkuje telefonní číslo, na němž by prý mohli pomoct. Vytočím a ptám se. „Za vyřízení celého souboru dokladů účtujeme 800 eur“, vysvětluje ženský hlas, „za zápis pak tisíc eur. Můžeme se pokusit stihnout zápis na srpnový termín (telefonovalo se v červnu), mějte však na paměti, že by se vyřizování vašich listin mohlo posunout o měsíc nebo dokonce o šest měsíců. Celé řízení by tak mohlo trvat půlroku až 9 měsíců. A ještě jedna věc: pokud jste dosud neměl žádná sezonní česká víza, žádost o dvouletou zaměstnaneckou kartu vám nejspíš zamítnou. Peníze nevracíme“. Vyhlídky nic moc... Všimnu si muže stojícího dál od ostatních, žádné papíry v ruce nemá. Zopakuji mu svou otázku. „Obyčejný smrtelník to nedokáže. Pracuji na konzulátě a vím, o čem mluvím“ (potvrzení této informace jsem nežádal, tím by náš rozhovor hned skončil), „Přihlášky na červenec jsou již dávno uzavřeny, zápis na srpen začne 23. července. Zapsat se bez cizí pomoci však není možné. Proto je tu tak velká spousta „dobrodinců“, kteří hravě vyřídí veškeré potřebné papíry a domluví schůzku. Potřebujete-li dvouletou zaměstnaneckou kartu do Česka, naúčtují vám maximálně 2500 eur. Kdyby však konzulát vaši žádost zamítl (i to se někdy stane), peníze zpět nedostanete. Navíc po takovém zamítnutí nemůžete počítat s žádným dalším pobytem v Česku“. Co si tedy mají počít ti, kdo již má domluvenou práci, ale nemá čas čekat?! Podařilo se nám vyzpovídat Ukrajince, kteří se stali rukojmími právě podobné situace. Plánovali odjet za prací do České republiky, nedokázali však sami zvládnout postup zápisu na konzulátě. O pracovní sílu tu zájem sice mají, otázka však zní: jak získat vízum?! 100 POKUSŮ O DOVOLÁNÍ A NELEGÁLNÍ ZPROSTŘEDKOVATEL Čeští podnikatelé (platí jak pro továrny, tak i pro menší společnosti nabízející úklid prostor, praní apod.) mají velký zájem o zahraniční zaměstnance, v neposlední řadě z Ukrajiny. O tom nás ujistila paní Oksana, která pobývá v Česku a radí zdejším zaměstnavatelům, jak získat pracovní sílu z naší země. „Existuje několik způsobů, jak získat pracovní vízům“, říká, „můžete využít projekt Režim Ukrajina, v tomto případě byste si však museli na vízum počkat nejméně půlroku. Můžete si také vyřídit doklady přes český konzulát. Podstatné je, že žádosti o dlouhodobé pracovní vízum přijímají pouze ve Lvově. Aby vám však určili datum pro podání dokladů, musíte na konzulát zavolat nebo napsat e-mail (tato pravidla konzulát pravidelně mění)“. „Již v této fázi začíná ta největší hrůza“, líčí paní Oksana, „splnit tento požadavek totiž není vůbec možné. Ihned po odeslání zprávy s aktualizovaným kódem přijde odpověď s informací, že kapacita je bohužel už vyčerpána. A na telefonát se vůbec nikdo neozve“. Navzdory tomu se Ukrajinci do Česka za prací přece jen nějak dostávají. Jak se ukázalo, většina podobných zájemců o výdělek to provádí nelegálně, a sice tak, že pracuje na polské vízum nebo dokonce jen na biometrický pas. Zároveň tu však nechytí větší počet takříkajíc klikařů, jimž se přece jen podařilo najít možnost, jak se nechat zaměstnat u českého zaměstnavatele legálně. „Existuje mnoho zprostředkovatelů na Ukrajině, kteří vám za jistý obnos pomůžou vyřídit celý soubor požadovaných papírů a zapsat se na konzulátě, tedy dostat se do pořadníku“, vysvětluje paní Oksana, „podle požadované platnosti pracovního víza za to účtují 300 eur (u tříměsíčního víza) až 2000 eur, pak se člověk do tří týdnů dostane na pořadník“. Dozvěděli jsme se o trampotách Ukrajinky, která se vloni snažila získat dvouleté pracovní vízum v Česku. Nechala se vyzpovídat jen anonymně, proto jí pomyslně říkejme Lesja. Loni v létě si žena řekla, že pojede za prací u české cleaningové společnosti, což měla již domluvené. Mohlo by se zdát, že nejdůležitější v této situaci je najít si práci. Musela se tedy jen nechat zapsat na webových stránkách českého konzulátu, na vyřízení souboru listin by jí pak zbylo něco kolem dvou měsíců do určeného dne schůzky na konzulátě. V té době se zapisovalo na uvedeném telefonním čísle. Nejprve se však muselo počkat na termín zápisu, který měl být oznámen na webových stránkách. Když se Lesja této informace dočkala, během určeného dne učinila přes 100 pokusů se dovolat, ve sluchátku se však pokaždé ozval obsazovací tón. Po páté odpoledne se pak zapnul záznamník: „Kapacita je bohužel vyčerpána, přijali jsme plný počet žádostí“... K dnešnímu dni bylo přihlašování po telefonu již zrušeno. Když Ukrajince došlo, že nechat se zapsat vlastními snahami nepůjde, obrátila se na zprostředkovatele, kteří ji ujistili: za 2000 dolarů udělají vše sami, a ona dostane dvouletou kartu. Jiné východisko žena nenašla a musela zaplatit, aby nepřišla o možnost pracovat v České republice a vydělat si. „Podařilo se mi tento systém přelstít – musela jsem“. Problém se zápisem na konzulátě není žádnou novinkou. Televize Hromadske odvysílala na toto téma reportáž už v roce 2013, vidíme však, že se změnilo jen málo. LEGALIZOVAT SE V ČESKU JE SNAZŠÍ 49letému Mykolovi Semeňukovi z Žytomyru pracovní vízum pro změnu pomohla vyřídit jeho družka, státní občanka ČR, která speciálně kvůli tomu přicestovala na Ukrajinu. „Vloni v době mého pobytu v Česku, kde jsem pracoval na tříměsíční pracovní vízum, jsem se seznámil s místní ženou“, vypráví pan Mykola, „žili jsme spolu“. Mimochodem tehdy musel muž za udělení tříměsíčního víza zaplatit za zprostředkování 3000 korun (české firmě) a dalších 1200 hřiven pánovi ze Lvova, který pomohl se zápisem. Plus k tomu 35 eur na oficiálním konzulárním poplatku. „Takže v naději na udělení dlouhodobého víza jsem dal dohromady požadované papíry, zejména pozvání do Česka k výkonu zaměstnání a doklad o zajištění ubytování“, svěřuje se pan Mykola. – Společně se svou láskou jsem přijel do Kyjeva, abychom podali soubor dokladů na udělení víza na dva roky. Tehdy jsme ještě nevěděli, že vízum s tak dlouhou platností lze získat jen ve Lvově. Museli jsme si tedy nejdříve sjednat schůzku na webových stránkách českého konzulátu. Zjistili jsme však, že zápis začíná v 10 hodin ráno a v 10:10 už byla kapacita vyčerpána... Tento scénář se opakoval dlouhé tři měsíce – po celou tuto dobu se muž marně snažil přihlásit k podání dokladů. Přítelkyně pana Mykoly se tedy rozhodla, že půjde na konzulát sama. Přestože je Češka, dovnitř ji nepustili s tím, že strážný požadoval údaje o jejím zápisu na webu. Na žádné telefonní číslo konzulátu se dovolat nepodařilo, ani na číslo pro nouzová hlášení (když občané České republiky potřebují pomoc). Pár se tehdy rozhodl hledat firmy, které pomáhají se zápisem, samozřejmě za peníze. Právě tehdy zjistili, že dvouleté vízum lze získat jen ve Lvově, i podle podmínek zprostředkovatele za to musí zaplatit 1200 až 2000 dolarů... Platit tak velké peníze za de facto vydírání muž nechtěl, proto odjel do Česka jako turista v naději, že celou věc vyřeší na místě. A nepřepočítal se, dozvěděl se totiž, že může požádat na policii o sloučení rodiny. „11. května jsem tedy přicestoval do Česka“, uvádí Ukrajinec, „kde jsem se dozvěděl o možnosti vyřídit na místě doklady, že žijeme spolu. Přesně tak jsme udělali, stalo se to koncem května, i hned jsem dostal pracovní vízum na tři měsíce“. S tím, že v dalších 270 dnech má pár doma navštívit komise za účelem potvrzení informací o soužití. Kdyby k tomu nedošlo (tzn. že by komise nedorazila), vízum se Ukrajinci automaticky prodlouží na další tří měsíce atd., než členové komise učiní požadované závěry. Pak může pan Mykola počítat s pracovním vízem s 10letou platností. Dnes tedy muž v klidu pracuje legálně, očekává návštěvu členů komise a další kladný vývoj situace. UPOZORNĚNÍ OD KONZULÁTU Na českém resortu se o vzniklém problému patrně ví, webové stránky totiž uvádějí: „Důrazně doporučujeme nevyužívat nabídek nejrůznějších zprostředkovatelů, agentur či třetích osob, které nabízejí placené služby na internetu nebo před prostorami Generálního konzulátu ČR ve Lvově, popř. před vízovými centry. Zdůrazňujeme, že shora uvedené osoby, které mohou šířit nepravdivé informace, že dokážou zajistit pohovor s konzulárním úředníkem, udělení požadovaného víza nebo zápis, nemají se zaměstnanci Generálního konzulátu nic společného. Generální konzulát ČR ve Lvově si dovoluje upozornit, že zápis na jakýkoli typ víza nebo pobytu je zdarma. Platit za tuto službu zprostředkovatelům je zcela zbytečné a nežádoucí. V případě, že Vás kontaktuje někdo, kdo Vám nabídne tuto službu za úplatu, prosím kontaktujte Generální konzulát e-mailem (uveďte Vaše jméno a kontakt na osobu, která po Vás požadovala peníze)“. Zaslali jsme proto na konzulát dotaz a požádali, aby se k situaci vyjádřil. Dostali jsme tuto odpověď: „Cizinci mohou na konzulátě požádat o udělení zaměstnanecké karty za splnění veškerých ostatních podmínek jen dvěma způsoby: buď prostřednictvím vládního programu Režim Ukrajina, kdy se nemusí zapisovat, ale jen čekat, až budou kontaktováni, nebo skrze standardní zápis na e-mailu zamkarta_lvov@mzv.cz s tím, že se při tomto postupu žádné výjimky neuplatňují. Telefonicky se zapsat nelze. U každého ze dvou shora popsaných způsobů zápisu se také uvádí, pro jak velký počet žadatelů může být stanoven termín podání žádosti o zaměstnaneckou kartu. Přes vládní program Režim Ukrajina se žádosti přijímají denně, i tímto způsobem může žádost podat až 2000 zájemců měsíčně. Žadatelé hodlající pracovat pro českého zaměstnavatele, který nesplňuje kritéria pro zařazení na shora uvedený vládní program, musí použít přihlašovací e-mailovou adresu zamkarta_lvov@mzv.cz. Žádosti od těchto osob se přijímají v počtu 15 ks týdně (každé pondělí). O zařazení zájemce na vládní program Režim Ukrajina může žádat zaměstnavatel, který podniká v České republice nejméně dva roky, je daňovým rezidentem ČR ve smyslu zákona č. 586/1992 Sb., o dani z příjmu, je registrován v ČR jak plátce zdravotního a sociálního pojištění, nemá žádné nezaplacené pohledávky vůči státu a zaměstnává nejméně 6 osob na trvalý pracovní poměr. Dodejme, že až do prosince 2018 se požadovalo min. 10 osob, došlo tedy ke změně, takže o zařazení do programu může žádat více firem, než tomu bylo doposud. Na webových stránkách také uvádíme, že e-mailovou adresu zamkarta_lvov@mzv.cz spravuje pouze vízové oddělení Ministerstva zahraničí v Praze, konzulát tedy nedisponuje žádnými informacemi o průběhu zápisů, proto nemůže reagovat na dotazy či oznámení žadatelů s tím spojené. Dosavadní průběh zápisu ukazuje, že při tomto způsobu dochází k výraznému překročení limitu žadatelů. V případě, že žádost překročí limit, žadateli nezbývá než se pokusit zapsat v některém z dalších měsíců. U obou shora popsaných postupů jde o zcela transparentní způsob zápisu, do nějž zaměstnanci konzulátu nemohou nijak zasáhnout. Na našich webových stránkách žádáme veřejnost, aby se vyhýbala kontaktům s nejrůznějšími zprostředkovateli, kteří mohou nabízet za úplatu své služby v blízkosti konzulátu nebo např. na internetu. V případě, že žadatelé znají takové třetí osoby, které tvrdí opak a nabízejí své služby za úplatu, doporučujeme předat příslušné informace buď přímo konzulátu, nebo ukrajinským policejním orgánům. Na závěr dodáme, že vláda České republiky si je vědoma zájmu českých zaměstnavatelů o pracovní sílu z Ukrajiny a svým nedávným rozhodnutím schválila navýšení počtu přijatých žádosti o zaměstnaneckou kartu v rámci vládního programu Režim Ukrajina na dvojnásobek 40.000 ročně) od podzimu letošního roku. V současné době se zajišťuje personální zkapacitnění příslušných úřadů, aby takto zvýšený počet žádostí o zaměstnanecké karty byly schopny zpracovat“. Zaslali jsme dotaz lvovské policii, zda obdržela nějaké stížnosti na zprostředkovatele, kteří nabízejí za peníze zápis do pořadníku na českém konzulátě, žádnou odpověď jsme však dosud neobdrželi. UAPORTAL.CZ společně s Texty.org.ua Překlad: Svatoslav Ščyhol soudní tlumočník jazyka ukrajinského a ruského tel. 603 789 485
    2124 Опубліковано Сватослав Щиголь
  • Tento článek je překladem z ukrajinštiny, originál najdete zde. Předmluva překladatele: Příspěvky na serveru UAPORTAL.CZ, jenž je určen Ukrajincům dlouhodobě žijícím v ČR, jsou zpravidla publikovány jen v ukrajinštině, tentokrát si však situace zaslouží výjimku. Problém, který tato publikace řeší, totiž není jen ukrajinský, participují na něm i veřejné instituce České republiky, které mají řadu nástrojů a možností k tomu, aby mohly situaci příznivě ovlivnit, nicméně z dosud nepochopitelného důvodu nekonají. Logicky se nabízí podezření, zda to není tak, že dotčeným českým úřadům, popř. konkrétním osobám vzniklá situace vlastně vyhovuje. Účelem uveřejnění překladu je vzbudit pozornost české společnosti a v neposlední řadě si vyžádat vyjádření úřadů, především Policie ČR a Ministerstva zahraničí. Je deset ráno. Před Generálním konzulátem České republiky ve Lvově postává několik desítek lidí. Téměř každý z nich drží v rukou složku s papíry a číslo, sleduje údaje na tabuli nad vchodem a čeká na své číslo. Tyto můžeme považovat za klikaře, jsou totiž už přihlášeni na webových stránkách konzulátu a dnes podají doklady na udělení pracovního víza. Vytočím číslo a ptám se. „Za vyřízení celého souboru dokladů účtujeme 800 eur“, vysvětluje ženský hlas, „za zápis pak tisíc eur. Můžeme se pokusit stihnout zápis na přespříští měsíc“. Na žádost UAPORTAL.CZ provedly texty.org.ua vyšetřování a zpracovaly příspěvek. Autor: Serhij Prusak, publikováno společně s texty.org.ua – Média pro chytré. PŘED VELVYSLANECTVÍM „Česko má zájem o zaměstnance z Ukrajiny“... „V Česku byla zvýšena kvóta na zaměstnávání Ukrajinců“... Podobné titulky v poslední době povzbuzují ty, kdo si chce vydělat, pozvednout své příjmy a ekonomiku a zároveň přispět do státního rozpočtu České republiky (platili by tu přece daně), splnit si tuto touhu se však nepodaří zdaleka všem. Snad největší překážkou na této cestě je řízení o udělení víza, přesněji řečeno zápis k návštěvě konzulátu. Většina lidí před velvyslanectvím se rozdělila do skupinek, něco spolu řeší. Přistoupím ke třem ženám a ptám se, jak se jim podařilo zapsat. „Dovezli nám už hotové doklady s registrací“, neochotně odpovídá jedna z nich. – A kolik to stálo? – Nemůžu vám k tomu nic říct. Zeptejte se tamhletoho mladíka ve světlém tričku... Zamířím ke skupince, kam mě nasměrovala žena, o něčem se tu živě diskutuje, prohlížejí se listiny. Oslovím muže, který podle všeho radí ostatním. Prosím poradit, jak si mohu domluvit schůzku na konzulátě kvůli udělení dvouleté zaměstnanecké karty. „Je to velmi těžké“, reaguje muž, „zápis začíná v 10 hodin ráno určeného dne a maximálně do 10 minut je po všem. S tím, že za měsíc konzulát přijme jen 45 žádostí, zatímco zájemců je podstatně víc. Minimální cena této služby je tedy 1200 eur, já vám však pomoct nemůžu, zkuste hledat jinde“. Někdo z přítomných mi podstrkuje telefonní číslo, na němž by prý mohli pomoct. Vytočím a ptám se. „Za vyřízení celého souboru dokladů účtujeme 800 eur“, vysvětluje ženský hlas, „za zápis pak tisíc eur. Můžeme se pokusit stihnout zápis na srpnový termín (telefonovalo se v červnu), mějte však na paměti, že by se vyřizování vašich listin mohlo posunout o měsíc nebo dokonce o šest měsíců. Celé řízení by tak mohlo trvat půlroku až 9 měsíců. A ještě jedna věc: pokud jste dosud neměl žádná sezonní česká víza, žádost o dvouletou zaměstnaneckou kartu vám nejspíš zamítnou. Peníze nevracíme“. Vyhlídky nic moc... Všimnu si muže stojícího dál od ostatních, žádné papíry v ruce nemá. Zopakuji mu svou otázku. „Obyčejný smrtelník to nedokáže. Pracuji na konzulátě a vím, o čem mluvím“ (potvrzení této informace jsem nežádal, tím by náš rozhovor hned skončil), „Přihlášky na červenec jsou již dávno uzavřeny, zápis na srpen začne 23. července. Zapsat se bez cizí pomoci však není možné. Proto je tu tak velká spousta „dobrodinců“, kteří hravě vyřídí veškeré potřebné papíry a domluví schůzku. Potřebujete-li dvouletou zaměstnaneckou kartu do Česka, naúčtují vám maximálně 2500 eur. Kdyby však konzulát vaši žádost zamítl (i to se někdy stane), peníze zpět nedostanete. Navíc po takovém zamítnutí nemůžete počítat s žádným dalším pobytem v Česku“. Co si tedy mají počít ti, kdo již má domluvenou práci, ale nemá čas čekat?! Podařilo se nám vyzpovídat Ukrajince, kteří se stali rukojmími právě podobné situace. Plánovali odjet za prací do České republiky, nedokázali však sami zvládnout postup zápisu na konzulátě. O pracovní sílu tu zájem sice mají, otázka však zní: jak získat vízum?! 100 POKUSŮ O DOVOLÁNÍ A NELEGÁLNÍ ZPROSTŘEDKOVATEL Čeští podnikatelé (platí jak pro továrny, tak i pro menší společnosti nabízející úklid prostor, praní apod.) mají velký zájem o zahraniční zaměstnance, v neposlední řadě z Ukrajiny. O tom nás ujistila paní Oksana, která pobývá v Česku a radí zdejším zaměstnavatelům, jak získat pracovní sílu z naší země. „Existuje několik způsobů, jak získat pracovní vízům“, říká, „můžete využít projekt Režim Ukrajina, v tomto případě byste si však museli na vízum počkat nejméně půlroku. Můžete si také vyřídit doklady přes český konzulát. Podstatné je, že žádosti o dlouhodobé pracovní vízum přijímají pouze ve Lvově. Aby vám však určili datum pro podání dokladů, musíte na konzulát zavolat nebo napsat e-mail (tato pravidla konzulát pravidelně mění)“. „Již v této fázi začíná ta největší hrůza“, líčí paní Oksana, „splnit tento požadavek totiž není vůbec možné. Ihned po odeslání zprávy s aktualizovaným kódem přijde odpověď s informací, že kapacita je bohužel už vyčerpána. A na telefonát se vůbec nikdo neozve“. Navzdory tomu se Ukrajinci do Česka za prací přece jen nějak dostávají. Jak se ukázalo, většina podobných zájemců o výdělek to provádí nelegálně, a sice tak, že pracuje na polské vízum nebo dokonce jen na biometrický pas. Zároveň tu však nechytí větší počet takříkajíc klikařů, jimž se přece jen podařilo najít možnost, jak se nechat zaměstnat u českého zaměstnavatele legálně. „Existuje mnoho zprostředkovatelů na Ukrajině, kteří vám za jistý obnos pomůžou vyřídit celý soubor požadovaných papírů a zapsat se na konzulátě, tedy dostat se do pořadníku“, vysvětluje paní Oksana, „podle požadované platnosti pracovního víza za to účtují 300 eur (u tříměsíčního víza) až 2000 eur, pak se člověk do tří týdnů dostane na pořadník“. Dozvěděli jsme se o trampotách Ukrajinky, která se vloni snažila získat dvouleté pracovní vízum v Česku. Nechala se vyzpovídat jen anonymně, proto jí pomyslně říkejme Lesja. Loni v létě si žena řekla, že pojede za prací u české cleaningové společnosti, což měla již domluvené. Mohlo by se zdát, že nejdůležitější v této situaci je najít si práci. Musela se tedy jen nechat zapsat na webových stránkách českého konzulátu, na vyřízení souboru listin by jí pak zbylo něco kolem dvou měsíců do určeného dne schůzky na konzulátě. V té době se zapisovalo na uvedeném telefonním čísle. Nejprve se však muselo počkat na termín zápisu, který měl být oznámen na webových stránkách. Když se Lesja této informace dočkala, během určeného dne učinila přes 100 pokusů se dovolat, ve sluchátku se však pokaždé ozval obsazovací tón. Po páté odpoledne se pak zapnul záznamník: „Kapacita je bohužel vyčerpána, přijali jsme plný počet žádostí“... K dnešnímu dni bylo přihlašování po telefonu již zrušeno. Když Ukrajince došlo, že nechat se zapsat vlastními snahami nepůjde, obrátila se na zprostředkovatele, kteří ji ujistili: za 2000 dolarů udělají vše sami, a ona dostane dvouletou kartu. Jiné východisko žena nenašla a musela zaplatit, aby nepřišla o možnost pracovat v České republice a vydělat si. „Podařilo se mi tento systém přelstít – musela jsem“. Problém se zápisem na konzulátě není žádnou novinkou. Televize Hromadske odvysílala na toto téma reportáž už v roce 2013, vidíme však, že se změnilo jen málo. LEGALIZOVAT SE V ČESKU JE SNAZŠÍ 49letému Mykolovi Semeňukovi z Žytomyru pracovní vízum pro změnu pomohla vyřídit jeho družka, státní občanka ČR, která speciálně kvůli tomu přicestovala na Ukrajinu. „Vloni v době mého pobytu v Česku, kde jsem pracoval na tříměsíční pracovní vízum, jsem se seznámil s místní ženou“, vypráví pan Mykola, „žili jsme spolu“. Mimochodem tehdy musel muž za udělení tříměsíčního víza zaplatit za zprostředkování 3000 korun (české firmě) a dalších 1200 hřiven pánovi ze Lvova, který pomohl se zápisem. Plus k tomu 35 eur na oficiálním konzulárním poplatku. „Takže v naději na udělení dlouhodobého víza jsem dal dohromady požadované papíry, zejména pozvání do Česka k výkonu zaměstnání a doklad o zajištění ubytování“, svěřuje se pan Mykola. – Společně se svou láskou jsem přijel do Kyjeva, abychom podali soubor dokladů na udělení víza na dva roky. Tehdy jsme ještě nevěděli, že vízum s tak dlouhou platností lze získat jen ve Lvově. Museli jsme si tedy nejdříve sjednat schůzku na webových stránkách českého konzulátu. Zjistili jsme však, že zápis začíná v 10 hodin ráno a v 10:10 už byla kapacita vyčerpána... Tento scénář se opakoval dlouhé tři měsíce – po celou tuto dobu se muž marně snažil přihlásit k podání dokladů. Přítelkyně pana Mykoly se tedy rozhodla, že půjde na konzulát sama. Přestože je Češka, dovnitř ji nepustili s tím, že strážný požadoval údaje o jejím zápisu na webu. Na žádné telefonní číslo konzulátu se dovolat nepodařilo, ani na číslo pro nouzová hlášení (když občané České republiky potřebují pomoc). Pár se tehdy rozhodl hledat firmy, které pomáhají se zápisem, samozřejmě za peníze. Právě tehdy zjistili, že dvouleté vízum lze získat jen ve Lvově, i podle podmínek zprostředkovatele za to musí zaplatit 1200 až 2000 dolarů... Platit tak velké peníze za de facto vydírání muž nechtěl, proto odjel do Česka jako turista v naději, že celou věc vyřeší na místě. A nepřepočítal se, dozvěděl se totiž, že může požádat na policii o sloučení rodiny. „11. května jsem tedy přicestoval do Česka“, uvádí Ukrajinec, „kde jsem se dozvěděl o možnosti vyřídit na místě doklady, že žijeme spolu. Přesně tak jsme udělali, stalo se to koncem května, i hned jsem dostal pracovní vízum na tři měsíce“. S tím, že v dalších 270 dnech má pár doma navštívit komise za účelem potvrzení informací o soužití. Kdyby k tomu nedošlo (tzn. že by komise nedorazila), vízum se Ukrajinci automaticky prodlouží na další tří měsíce atd., než členové komise učiní požadované závěry. Pak může pan Mykola počítat s pracovním vízem s 10letou platností. Dnes tedy muž v klidu pracuje legálně, očekává návštěvu členů komise a další kladný vývoj situace. UPOZORNĚNÍ OD KONZULÁTU Na českém resortu se o vzniklém problému patrně ví, webové stránky totiž uvádějí: „Důrazně doporučujeme nevyužívat nabídek nejrůznějších zprostředkovatelů, agentur či třetích osob, které nabízejí placené služby na internetu nebo před prostorami Generálního konzulátu ČR ve Lvově, popř. před vízovými centry. Zdůrazňujeme, že shora uvedené osoby, které mohou šířit nepravdivé informace, že dokážou zajistit pohovor s konzulárním úředníkem, udělení požadovaného víza nebo zápis, nemají se zaměstnanci Generálního konzulátu nic společného. Generální konzulát ČR ve Lvově si dovoluje upozornit, že zápis na jakýkoli typ víza nebo pobytu je zdarma. Platit za tuto službu zprostředkovatelům je zcela zbytečné a nežádoucí. V případě, že Vás kontaktuje někdo, kdo Vám nabídne tuto službu za úplatu, prosím kontaktujte Generální konzulát e-mailem (uveďte Vaše jméno a kontakt na osobu, která po Vás požadovala peníze)“. Zaslali jsme proto na konzulát dotaz a požádali, aby se k situaci vyjádřil. Dostali jsme tuto odpověď: „Cizinci mohou na konzulátě požádat o udělení zaměstnanecké karty za splnění veškerých ostatních podmínek jen dvěma způsoby: buď prostřednictvím vládního programu Režim Ukrajina, kdy se nemusí zapisovat, ale jen čekat, až budou kontaktováni, nebo skrze standardní zápis na e-mailu zamkarta_lvov@mzv.cz s tím, že se při tomto postupu žádné výjimky neuplatňují. Telefonicky se zapsat nelze. U každého ze dvou shora popsaných způsobů zápisu se také uvádí, pro jak velký počet žadatelů může být stanoven termín podání žádosti o zaměstnaneckou kartu. Přes vládní program Režim Ukrajina se žádosti přijímají denně, i tímto způsobem může žádost podat až 2000 zájemců měsíčně. Žadatelé hodlající pracovat pro českého zaměstnavatele, který nesplňuje kritéria pro zařazení na shora uvedený vládní program, musí použít přihlašovací e-mailovou adresu zamkarta_lvov@mzv.cz. Žádosti od těchto osob se přijímají v počtu 15 ks týdně (každé pondělí). O zařazení zájemce na vládní program Režim Ukrajina může žádat zaměstnavatel, který podniká v České republice nejméně dva roky, je daňovým rezidentem ČR ve smyslu zákona č. 586/1992 Sb., o dani z příjmu, je registrován v ČR jak plátce zdravotního a sociálního pojištění, nemá žádné nezaplacené pohledávky vůči státu a zaměstnává nejméně 6 osob na trvalý pracovní poměr. Dodejme, že až do prosince 2018 se požadovalo min. 10 osob, došlo tedy ke změně, takže o zařazení do programu může žádat více firem, než tomu bylo doposud. Na webových stránkách také uvádíme, že e-mailovou adresu zamkarta_lvov@mzv.cz spravuje pouze vízové oddělení Ministerstva zahraničí v Praze, konzulát tedy nedisponuje žádnými informacemi o průběhu zápisů, proto nemůže reagovat na dotazy či oznámení žadatelů s tím spojené. Dosavadní průběh zápisu ukazuje, že při tomto způsobu dochází k výraznému překročení limitu žadatelů. V případě, že žádost překročí limit, žadateli nezbývá než se pokusit zapsat v některém z dalších měsíců. U obou shora popsaných postupů jde o zcela transparentní způsob zápisu, do nějž zaměstnanci konzulátu nemohou nijak zasáhnout. Na našich webových stránkách žádáme veřejnost, aby se vyhýbala kontaktům s nejrůznějšími zprostředkovateli, kteří mohou nabízet za úplatu své služby v blízkosti konzulátu nebo např. na internetu. V případě, že žadatelé znají takové třetí osoby, které tvrdí opak a nabízejí své služby za úplatu, doporučujeme předat příslušné informace buď přímo konzulátu, nebo ukrajinským policejním orgánům. Na závěr dodáme, že vláda České republiky si je vědoma zájmu českých zaměstnavatelů o pracovní sílu z Ukrajiny a svým nedávným rozhodnutím schválila navýšení počtu přijatých žádosti o zaměstnaneckou kartu v rámci vládního programu Režim Ukrajina na dvojnásobek 40.000 ročně) od podzimu letošního roku. V současné době se zajišťuje personální zkapacitnění příslušných úřadů, aby takto zvýšený počet žádostí o zaměstnanecké karty byly schopny zpracovat“. Zaslali jsme dotaz lvovské policii, zda obdržela nějaké stížnosti na zprostředkovatele, kteří nabízejí za peníze zápis do pořadníku na českém konzulátě, žádnou odpověď jsme však dosud neobdrželi. UAPORTAL.CZ společně s Texty.org.ua Překlad: Svatoslav Ščyhol soudní tlumočník jazyka ukrajinského a ruského tel. 603 789 485
    Серп 09, 2019 2124
  • 28 Лип 2017
    Практично кожному українцю в Чехії рано чи пізно знадобляться послуги офіційного перекладу. Як і в більшості країн світу, офіційні установи ЧР приймають до розгляду документи тільки державною (чеською) мовою – єдиний виняток законом передбачено для словацької мови. Якщо ж треба подати документи, видані в оригіналі іноземною мовою, такі документи повинні бути забезпечені офіційним перекладом (ще зустрічаються назви «посвідчений», «завірений» та «судовий» – суть від цього не міняється). Найчастіше перекладають документи цивільного стану (свідоцтва про народження, шлюб та смерть), про освіту (атестати, свідоцтва, дипломи та додатки до них), довіреності, заяви, довідки про несудимість, водійські посвідчення, витяги з державних реєстрів, медичні довідки – і це далеко не повний перелік. Про те, як діяти, коли від вас вимагають офіційний переклад, розповідає ця стаття. На відміну від України, де переклади робляться перекладачами, але посвідчуються нотаріусами або бюро перекладів, у Чехії повноваження посвідчувати переклади належить самим перекладачам. Таких офіційних перекладачів називають «судовими» або «присяжними» (soudní tlumočník). Судові перекладачі призначаються на посаду крайовим судом за місцем свого проживання. Бажаючі отримати статус судового перекладача повинні підтвердити в суді володіння відповідною мовою на професійному рівні, а також стаж перекладацької роботи (детальніше ця проблематика в даній статті не розглядається). Судові перекладачі мають статус осіб з самостійними доходами, що не вважаються підприємцями та діяльність яких регулюється особливими нормативно-правовими актами. Це означає, що вони самостійно вступають у договірні відносини з клієнтами, – зокрема, мають право самі встановлювати тарифи. І на відміну від перекладів для державних органів, де максимальні ціни визначаються Розпорядженням уряду № 37/1967 на виконання Закону «Про експертів та перекладачів» (350 чеських крон за нормосторінку письмового або годину усного перекладу), при відносинах з підприємствами та фізичними особами ніяких обмежень немає – все залежить лише від кон’юнктури ринку. Кожен крайовий суд веде свій реєстр перекладачів. Якщо вам потрібен судовий перекладач, найпростіше його знайти на офіційному сервері чеської юстиції Justice.cz, де зведено реєстри всіх крайових судів (включаючи Празький міський суд, за статусом прирівняний до крайових). Скориставшись формою пошуку, можна знайти перекладача конкретної мови в конкретному краї (форма включає також необов’язкову опцію «Спеціалізація»). Загалом у Чехії зареєстровано 147 перекладачів української мови, майже в усіх водночас значиться також російська мова (це може виявитись важливим при перекладі мішаних українсько-російських документів – судовий перекладач не вправі перекладати з мови, не наведеної в його офіційному декреті про призначення). Натиснувши на посилання з іменем конкретного перекладача, бачимо його стаціонарний та мобільний телефон, електронну та поштову адресу, а також місце роботи (обов’язкова опція – принаймні один номер телефону). Роздрукований список перекладачів з контактними даними можна отримати також безпосередньо в реєстратурі (podatelna) відповідного суду, де за це справляється збір 50 крон. Крім того, офіційні переклади документів пропонує більшість бюро перекладів (agentury). Проте звертатися до них не варто. Справа в тому, що бюро (та будь-які інші юридичні особи) не мають повноважень офіційно посвідчувати переклади. Для надання клієнтам послуг згаданого характеру вони змушені звертатися до зареєстрованих судових перекладачів, виступаючи, по суті, лише посередниками. І, враховуючи те, що перекладачі, як правило, перекладають за однаковими тарифами як для кінцевих клієнтів, так і для бюро, переклади через бюро обходяться клієнтам значно дорожче. Наскільки – залежить від конкретного бюро (деякі з них виставляють клієнтам рахунки на суми, що вдвічі перевищують гонорар перекладача). Крім того, у перекладача часто виникає потреба звертатися до клієнта з питаннями та вимагати роз’яснень – через бюро це забезпечити неможливо, оскільки вони принципово не дають клієнтам контактні дані перекладачів, вважаючи їх своїм ноу-хау. Тому в будь-якому разі краще звертатися безпосередньо до перекладача та домовлятися з ним. Дещо про тарифні одиниці послуг перекладу. Якщо для усного перекладу ціна встановлюється погодинно, для письмових перекладів одиницею розрахунку є так звана «нормосторінка» (або «стандартна сторінка» – normostrana). Традиційно застосовувалася так звана «міжнародна» нормосторінка – 1 800 символів, включаючи пробіли (приблизно відповідає одній сторінці машинопису у форматі А4). Проте при комп’ютерному наборі такий спосіб підрахунку є значно необ’єктивним – якщо в документі багато порожніх пробілів або абзаців, усе це позначається на об’ємі тексту. Тому в останні роки дедалі більше перекладачів переходить на нову тарифну одиницю – «нормосторінку Європейського Союзу» – 1 500 символів без пробілів (це приблизно дорівнює «міжнародній» нормосторінці без зайвих пробілів – різниця не перевищує 3 %). Вартість перекладу розраховується за об’ємом тексту перекладу – тобто мовою, на яку перекладається документ. Тому не радимо одразу при замовленні намагатися з’ясувати у перекладача загальну вартість перекладу – така вартість залежить від об’єму готового перекладу, який перекладачу не може бути відомий, доки весь текст перекладу не набрано на комп’ютері. Єдина інформація, яку він у змозі на даному етапі надати – це тарифна ціна. А якщо вже перекладач погодиться на попереднє визначення вартості в договірному порядку, така вартість не може не бути значно завищеною. (Для довідки: чеська мова – менш «балакуча», ніж українська та російська, тому при перекладі з української на чеську об’єм тексту, як правило, зменшується в середньому на 15–20 %, а з російської на чеську – на 20–25 %.) При цьому краще дати перекладачу достатньо часу – термінові переклади (наприклад, на наступний день) та робота у вихідні дні, як правило, розцінюються за підвищеним тарифом. Закон вимагає, аби завірений переклад був міцно скріплений з оригіналом документу. Для цього, як правило, в обох документах робиться отвір діркопробивачем, після чого вони прошиваються триколірною ниткою кольорів чеського прапора, яка ззаду скріплюється печаткою перекладача (крім оригіналу та перекладу, комплект включає так званий «завірчий напис» (tlumočnická doložka), де наводиться ім’я перекладача, номер декрету про його призначення, суд, де його зареєстровано, а також посвідчується факт згоди перекладу з оригіналом). Тому, якщо вам необхідно перекласти документ, характер якого не є одноразовим та який шкода псувати прошиванням (наприклад, свідоцтво про народження, диплом тощо), радимо оформити засвідчену копію такого документа та дати її перекладачеві, який скріплює переклад з такою копією (на відміну від документів чеською мовою, посвідчені копії яких можна оформити, наприклад, у міському/сільському управлінні або на пошті, завірену копію іншомовного документа можна зробити лише у нотаріуса, а україномовного або виданого державними органами України – також у консульській установі України). При цьому в будь-якому разі краще разом з копією позичити перекладачеві й оригінал – він може стати в пригоді, бо в копіях далеко не завжди все розбірливе (зокрема, каменем спотикання часто стають печатки). Пам’ятаймо, що судовий перекладач – це офіційна особа, діяльність якої чітко регламентується законодавством. Тому не слід вимагати від перекладача або радити йому, як перекладати ті чи інші частини документу. Як вже згадувалося, перекладач розписується в тому, що переклад є дослівно згідним з оригіналом, тому він повинен у першу чергу керуватися не побажаннями клієнта, а саме оригінальним текстом, критерієм для тлумачення якого є лише його професійні знання, досвід та совість. Перекладач повинен бути неупередженим. Якщо він перебуває в такому відношенні стосовно учасника або предмету провадження, що це викликає сумніви в його неупередженості, закон (ст. 11 Закону № 36/1967 «Про експертів та перекладачів») зобов’язує його відмовитись від виконання перекладу. Не треба спокушати перекладача. Завідомо неправильний переклад (křivé tlumočení) – це злочин, передбачений статтею 347 чеського Кримінального кодексу, що карається позбавленням волі строком до двох років. Окремо варто згадати транскрипції імен та прізвищ. При їхньому транскрибуванні судові перекладачі зобов’язані керуватися Додатком до Розпорядження уряду № 594/2006, яким визначаються правила транскрипції кирилиці. Мета цього нормативного документа – максимально наблизити чеську транскрипцію до реальної вимови. Проте на практиці отримані таким чином транскрипції здебільшого відрізняються від латинської форми імен та прізвищ, наведеної в закордонних паспортах українців. Що часто спричиняє проблеми, бо деякі державні органи Чехії (наприклад, Поліція в справах іноземців – Cizinecká policie) працюють саме з паспортною версією. Тому часто клієнти бажають, аби написання їхнього імені в посвідченому перекладі відповідало українському паспорту. Якщо таке написання відрізняється від транскрипції, встановленої вищезгаданим Розпорядженням уряду, перекладач не вправі цього зробити, проте за бажанням клієнта паспортну версію імені можна навести у виносці внизу сторінки (а також деякі інші дані – наприклад, розшифровки абревіатур, відомості про перейменування міста тощо). Офіційні перекладачі роблять переклади не тільки з іноземної мови на чеську, але й навпаки. Проте, перш ніж замовляти такий переклад на іноземну мову, радимо переконатися в тому, що компетентні органи держави, де буде пред’являтись перекладений документ, визнають повноваження перекладача. Що стосується українсько-чеських відносин, взаємовизнання посвідчених документів (включаючи офіційні переклади) між обома державами передбачено Статтею 18 Договору між Україною та Чеською Республікою про правову допомогу в цивільних справах. При цьому відомий принаймні один випадок, коли український держслужбовець відмовився визнавати офіційний переклад, зроблений чеським перекладачем, мотивуючи це чеською мовою печатки перекладача, текст якої йому незрозумілий. Проте, враховуючи ту обставину, що такий випадок був єдиним на кілька тисяч перекладів, такі ситуації можна вважати справді поодинокими. Переклади можуть здійснюватися також з однією іноземної мови на іншу. Така необхідність постає перед українцями в Чехії частіше, ніж може здаватись. Справа в тому, що багато з них має на руках ще старі документи цивільного стану радянського зразка, видані російською мовою. І при перекладі таких документів транскрипція імен та прізвищ здійснюється відповідно за правилами транскрипції з російської мови. Таким чином, одна людина може бути в одних документах Mykola Hryhorovyč, а в інших – Nikolaj Grigorjevič, і така ситуація чеським чиновникам не завжди зрозуміла. До того ж, при деяких провадженнях (наприклад, з питань громадянства) суворо вимагається відповідність транскрипції імен громадян України саме українському варіанту. Найбільш юридично бездоганна можливість вирішення такої ситуації – повідомити до компетентних органів України про втрату документа та отримати дублікат вже українською мовою. Проте, по-перше, не для всіх зручно заради цього їздити в Україну, а по-друге – такий порядок не поширюється на записи актів цивільного стану, зроблені в інших союзних республіках колишнього СРСР. Тому на практиці часто робиться подвійний переклад – спочатку документ перекладається з російської мови на українську, аби отримати українські версії імен, а потім – вже з української – на чеську; усе зшивається разом та забезпечується двома завірчими написами. Отже, чим цікавитись, звертаючись до судового перекладача: ціна (для письмових перекладів – за нормосторінку, для усних – за годину); мінімальний об’єм послуг, на який виставляється рахунок (такі ліміти часто встановлюються перекладачами, аби їм не доводилось працювати за символічні суми) – наприклад, 0,5 НС або 1 година; термін виконання; наявність та розмір експрес-доплат за термінове виконання. Яку інформацію надавати перекладачеві при зв’язку: мовна комбінація – вихідна мова (якою оформлено наявний документ) та мова перекладу (на яку його треба перекласти) – багато перекладачів працює з кількома мовами, тому ця інформація важлива; уточнити вид та кількість документів, – наприклад, свідоцтво про шлюб, диплом спеціаліста (інформація типу «один такий документ» або «один аркуш паперу» особливої користі перекладачу не приносить); строк, коли вам необхідно отримати переклад; кількість примірників перекладу та наявність посвідчених копій (якщо це необхідно); якщо документ вже перекладався конкретним перекладачем, вказати цю обставину (у цьому разі, як правило, рахунок виставляється лише на вартість дублікату, що відповідає копії). Як, правило, вже при зустрічі перекладач вимагає від клієнта повідомити своє ім’я та прізвище, а також адресу, де той зареєстрований. Не треба дивуватись – це нормально. Відповідно до закону судові перекладачі зобов’язані вести журнал перекладів (tlumočnický deník), де реєструється інформація про кожен переклад та згадані дані клієнтів. Наші поради: Якщо йдеться про переклад документа багаторазового застосування (наприклад, свідоцтво про народження, диплом), нікому такий переклад не віддавайте, якщо у вас немає впевненості, що відповідна установа його поверне. Оригінал перекладу залишіть собі, а в державні установи надавайте посвідчені копії всього комплекту (оригінал з перекладом та завірчим написом). Якщо вам потрібно кілька примірників перекладу, дайте перекладачеві відповідну кількість завірених копій. (З деяких видів документів завірені копії не оформлюються – наприклад, паспорти, трудові книжки тощо; в таких випадках переклад прикріплюється до звичайної ксерокопії.)   Сватослав Щиголь спеціально для UAPORTAL.CZ
    28196 Опубліковано Сватослав Щиголь
  • Практично кожному українцю в Чехії рано чи пізно знадобляться послуги офіційного перекладу. Як і в більшості країн світу, офіційні установи ЧР приймають до розгляду документи тільки державною (чеською) мовою – єдиний виняток законом передбачено для словацької мови. Якщо ж треба подати документи, видані в оригіналі іноземною мовою, такі документи повинні бути забезпечені офіційним перекладом (ще зустрічаються назви «посвідчений», «завірений» та «судовий» – суть від цього не міняється). Найчастіше перекладають документи цивільного стану (свідоцтва про народження, шлюб та смерть), про освіту (атестати, свідоцтва, дипломи та додатки до них), довіреності, заяви, довідки про несудимість, водійські посвідчення, витяги з державних реєстрів, медичні довідки – і це далеко не повний перелік. Про те, як діяти, коли від вас вимагають офіційний переклад, розповідає ця стаття. На відміну від України, де переклади робляться перекладачами, але посвідчуються нотаріусами або бюро перекладів, у Чехії повноваження посвідчувати переклади належить самим перекладачам. Таких офіційних перекладачів називають «судовими» або «присяжними» (soudní tlumočník). Судові перекладачі призначаються на посаду крайовим судом за місцем свого проживання. Бажаючі отримати статус судового перекладача повинні підтвердити в суді володіння відповідною мовою на професійному рівні, а також стаж перекладацької роботи (детальніше ця проблематика в даній статті не розглядається). Судові перекладачі мають статус осіб з самостійними доходами, що не вважаються підприємцями та діяльність яких регулюється особливими нормативно-правовими актами. Це означає, що вони самостійно вступають у договірні відносини з клієнтами, – зокрема, мають право самі встановлювати тарифи. І на відміну від перекладів для державних органів, де максимальні ціни визначаються Розпорядженням уряду № 37/1967 на виконання Закону «Про експертів та перекладачів» (350 чеських крон за нормосторінку письмового або годину усного перекладу), при відносинах з підприємствами та фізичними особами ніяких обмежень немає – все залежить лише від кон’юнктури ринку. Кожен крайовий суд веде свій реєстр перекладачів. Якщо вам потрібен судовий перекладач, найпростіше його знайти на офіційному сервері чеської юстиції Justice.cz, де зведено реєстри всіх крайових судів (включаючи Празький міський суд, за статусом прирівняний до крайових). Скориставшись формою пошуку, можна знайти перекладача конкретної мови в конкретному краї (форма включає також необов’язкову опцію «Спеціалізація»). Загалом у Чехії зареєстровано 147 перекладачів української мови, майже в усіх водночас значиться також російська мова (це може виявитись важливим при перекладі мішаних українсько-російських документів – судовий перекладач не вправі перекладати з мови, не наведеної в його офіційному декреті про призначення). Натиснувши на посилання з іменем конкретного перекладача, бачимо його стаціонарний та мобільний телефон, електронну та поштову адресу, а також місце роботи (обов’язкова опція – принаймні один номер телефону). Роздрукований список перекладачів з контактними даними можна отримати також безпосередньо в реєстратурі (podatelna) відповідного суду, де за це справляється збір 50 крон. Крім того, офіційні переклади документів пропонує більшість бюро перекладів (agentury). Проте звертатися до них не варто. Справа в тому, що бюро (та будь-які інші юридичні особи) не мають повноважень офіційно посвідчувати переклади. Для надання клієнтам послуг згаданого характеру вони змушені звертатися до зареєстрованих судових перекладачів, виступаючи, по суті, лише посередниками. І, враховуючи те, що перекладачі, як правило, перекладають за однаковими тарифами як для кінцевих клієнтів, так і для бюро, переклади через бюро обходяться клієнтам значно дорожче. Наскільки – залежить від конкретного бюро (деякі з них виставляють клієнтам рахунки на суми, що вдвічі перевищують гонорар перекладача). Крім того, у перекладача часто виникає потреба звертатися до клієнта з питаннями та вимагати роз’яснень – через бюро це забезпечити неможливо, оскільки вони принципово не дають клієнтам контактні дані перекладачів, вважаючи їх своїм ноу-хау. Тому в будь-якому разі краще звертатися безпосередньо до перекладача та домовлятися з ним. Дещо про тарифні одиниці послуг перекладу. Якщо для усного перекладу ціна встановлюється погодинно, для письмових перекладів одиницею розрахунку є так звана «нормосторінка» (або «стандартна сторінка» – normostrana). Традиційно застосовувалася так звана «міжнародна» нормосторінка – 1 800 символів, включаючи пробіли (приблизно відповідає одній сторінці машинопису у форматі А4). Проте при комп’ютерному наборі такий спосіб підрахунку є значно необ’єктивним – якщо в документі багато порожніх пробілів або абзаців, усе це позначається на об’ємі тексту. Тому в останні роки дедалі більше перекладачів переходить на нову тарифну одиницю – «нормосторінку Європейського Союзу» – 1 500 символів без пробілів (це приблизно дорівнює «міжнародній» нормосторінці без зайвих пробілів – різниця не перевищує 3 %). Вартість перекладу розраховується за об’ємом тексту перекладу – тобто мовою, на яку перекладається документ. Тому не радимо одразу при замовленні намагатися з’ясувати у перекладача загальну вартість перекладу – така вартість залежить від об’єму готового перекладу, який перекладачу не може бути відомий, доки весь текст перекладу не набрано на комп’ютері. Єдина інформація, яку він у змозі на даному етапі надати – це тарифна ціна. А якщо вже перекладач погодиться на попереднє визначення вартості в договірному порядку, така вартість не може не бути значно завищеною. (Для довідки: чеська мова – менш «балакуча», ніж українська та російська, тому при перекладі з української на чеську об’єм тексту, як правило, зменшується в середньому на 15–20 %, а з російської на чеську – на 20–25 %.) При цьому краще дати перекладачу достатньо часу – термінові переклади (наприклад, на наступний день) та робота у вихідні дні, як правило, розцінюються за підвищеним тарифом. Закон вимагає, аби завірений переклад був міцно скріплений з оригіналом документу. Для цього, як правило, в обох документах робиться отвір діркопробивачем, після чого вони прошиваються триколірною ниткою кольорів чеського прапора, яка ззаду скріплюється печаткою перекладача (крім оригіналу та перекладу, комплект включає так званий «завірчий напис» (tlumočnická doložka), де наводиться ім’я перекладача, номер декрету про його призначення, суд, де його зареєстровано, а також посвідчується факт згоди перекладу з оригіналом). Тому, якщо вам необхідно перекласти документ, характер якого не є одноразовим та який шкода псувати прошиванням (наприклад, свідоцтво про народження, диплом тощо), радимо оформити засвідчену копію такого документа та дати її перекладачеві, який скріплює переклад з такою копією (на відміну від документів чеською мовою, посвідчені копії яких можна оформити, наприклад, у міському/сільському управлінні або на пошті, завірену копію іншомовного документа можна зробити лише у нотаріуса, а україномовного або виданого державними органами України – також у консульській установі України). При цьому в будь-якому разі краще разом з копією позичити перекладачеві й оригінал – він може стати в пригоді, бо в копіях далеко не завжди все розбірливе (зокрема, каменем спотикання часто стають печатки). Пам’ятаймо, що судовий перекладач – це офіційна особа, діяльність якої чітко регламентується законодавством. Тому не слід вимагати від перекладача або радити йому, як перекладати ті чи інші частини документу. Як вже згадувалося, перекладач розписується в тому, що переклад є дослівно згідним з оригіналом, тому він повинен у першу чергу керуватися не побажаннями клієнта, а саме оригінальним текстом, критерієм для тлумачення якого є лише його професійні знання, досвід та совість. Перекладач повинен бути неупередженим. Якщо він перебуває в такому відношенні стосовно учасника або предмету провадження, що це викликає сумніви в його неупередженості, закон (ст. 11 Закону № 36/1967 «Про експертів та перекладачів») зобов’язує його відмовитись від виконання перекладу. Не треба спокушати перекладача. Завідомо неправильний переклад (křivé tlumočení) – це злочин, передбачений статтею 347 чеського Кримінального кодексу, що карається позбавленням волі строком до двох років. Окремо варто згадати транскрипції імен та прізвищ. При їхньому транскрибуванні судові перекладачі зобов’язані керуватися Додатком до Розпорядження уряду № 594/2006, яким визначаються правила транскрипції кирилиці. Мета цього нормативного документа – максимально наблизити чеську транскрипцію до реальної вимови. Проте на практиці отримані таким чином транскрипції здебільшого відрізняються від латинської форми імен та прізвищ, наведеної в закордонних паспортах українців. Що часто спричиняє проблеми, бо деякі державні органи Чехії (наприклад, Поліція в справах іноземців – Cizinecká policie) працюють саме з паспортною версією. Тому часто клієнти бажають, аби написання їхнього імені в посвідченому перекладі відповідало українському паспорту. Якщо таке написання відрізняється від транскрипції, встановленої вищезгаданим Розпорядженням уряду, перекладач не вправі цього зробити, проте за бажанням клієнта паспортну версію імені можна навести у виносці внизу сторінки (а також деякі інші дані – наприклад, розшифровки абревіатур, відомості про перейменування міста тощо). Офіційні перекладачі роблять переклади не тільки з іноземної мови на чеську, але й навпаки. Проте, перш ніж замовляти такий переклад на іноземну мову, радимо переконатися в тому, що компетентні органи держави, де буде пред’являтись перекладений документ, визнають повноваження перекладача. Що стосується українсько-чеських відносин, взаємовизнання посвідчених документів (включаючи офіційні переклади) між обома державами передбачено Статтею 18 Договору між Україною та Чеською Республікою про правову допомогу в цивільних справах. При цьому відомий принаймні один випадок, коли український держслужбовець відмовився визнавати офіційний переклад, зроблений чеським перекладачем, мотивуючи це чеською мовою печатки перекладача, текст якої йому незрозумілий. Проте, враховуючи ту обставину, що такий випадок був єдиним на кілька тисяч перекладів, такі ситуації можна вважати справді поодинокими. Переклади можуть здійснюватися також з однією іноземної мови на іншу. Така необхідність постає перед українцями в Чехії частіше, ніж може здаватись. Справа в тому, що багато з них має на руках ще старі документи цивільного стану радянського зразка, видані російською мовою. І при перекладі таких документів транскрипція імен та прізвищ здійснюється відповідно за правилами транскрипції з російської мови. Таким чином, одна людина може бути в одних документах Mykola Hryhorovyč, а в інших – Nikolaj Grigorjevič, і така ситуація чеським чиновникам не завжди зрозуміла. До того ж, при деяких провадженнях (наприклад, з питань громадянства) суворо вимагається відповідність транскрипції імен громадян України саме українському варіанту. Найбільш юридично бездоганна можливість вирішення такої ситуації – повідомити до компетентних органів України про втрату документа та отримати дублікат вже українською мовою. Проте, по-перше, не для всіх зручно заради цього їздити в Україну, а по-друге – такий порядок не поширюється на записи актів цивільного стану, зроблені в інших союзних республіках колишнього СРСР. Тому на практиці часто робиться подвійний переклад – спочатку документ перекладається з російської мови на українську, аби отримати українські версії імен, а потім – вже з української – на чеську; усе зшивається разом та забезпечується двома завірчими написами. Отже, чим цікавитись, звертаючись до судового перекладача: ціна (для письмових перекладів – за нормосторінку, для усних – за годину); мінімальний об’єм послуг, на який виставляється рахунок (такі ліміти часто встановлюються перекладачами, аби їм не доводилось працювати за символічні суми) – наприклад, 0,5 НС або 1 година; термін виконання; наявність та розмір експрес-доплат за термінове виконання. Яку інформацію надавати перекладачеві при зв’язку: мовна комбінація – вихідна мова (якою оформлено наявний документ) та мова перекладу (на яку його треба перекласти) – багато перекладачів працює з кількома мовами, тому ця інформація важлива; уточнити вид та кількість документів, – наприклад, свідоцтво про шлюб, диплом спеціаліста (інформація типу «один такий документ» або «один аркуш паперу» особливої користі перекладачу не приносить); строк, коли вам необхідно отримати переклад; кількість примірників перекладу та наявність посвідчених копій (якщо це необхідно); якщо документ вже перекладався конкретним перекладачем, вказати цю обставину (у цьому разі, як правило, рахунок виставляється лише на вартість дублікату, що відповідає копії). Як, правило, вже при зустрічі перекладач вимагає від клієнта повідомити своє ім’я та прізвище, а також адресу, де той зареєстрований. Не треба дивуватись – це нормально. Відповідно до закону судові перекладачі зобов’язані вести журнал перекладів (tlumočnický deník), де реєструється інформація про кожен переклад та згадані дані клієнтів. Наші поради: Якщо йдеться про переклад документа багаторазового застосування (наприклад, свідоцтво про народження, диплом), нікому такий переклад не віддавайте, якщо у вас немає впевненості, що відповідна установа його поверне. Оригінал перекладу залишіть собі, а в державні установи надавайте посвідчені копії всього комплекту (оригінал з перекладом та завірчим написом). Якщо вам потрібно кілька примірників перекладу, дайте перекладачеві відповідну кількість завірених копій. (З деяких видів документів завірені копії не оформлюються – наприклад, паспорти, трудові книжки тощо; в таких випадках переклад прикріплюється до звичайної ксерокопії.)   Сватослав Щиголь спеціально для UAPORTAL.CZ
    Лип 28, 2017 28196